Slobode i prava čoveka i građanina
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 30 | Nivo: Pravni fakultet, Kragujevac

Садржај
Увод.....................................................................................................................................3
1.Декларације о људским правима и слободама.............................................................5
2.Међународне конвенције о људским правима.............................................................8
3.Историјат уставног третмана слобода и права грађана у уставима Србије............11
4.Уставна концепција о слободама и правима човека и грађанина............................12
4.1.Човек као субјект слободе и права.........................................................................13
5.Подела људских и грађанских права..........................................................................14
6.Људска и мањинска права и слободе..........................................................................17
6.1.Лична права и слободе............................................................................................17
6.2.Политичка права и слободе.....................................................................................21
6.3.Економска права и слободе.....................................................................................21
6.4.Социјална права и слободе.....................................................................................22
6.5.Културна права и слободе.......................................................................................22
6.6.Права припадника националних мањина..............................................................23
7.Ограничења људских права.........................................................................................24
7.1.Општа ограничења ..................................................................................................24
7.2.Ограничења конкретних људских права...............................................................25
7.3.Злоупотреба људских права....................................................................................26
7.4.Одступање од људских права у ванредним приликама.......................................26
8.Заштита људских права................................................................................................28
8.1.Општи принципи заштите људских права...........................................................29
Закључак...........................................................................................................................29
Литература........................................................................................................................30
Увод
У уставу друштва у коме човек има основни положај и представља носиоца и саставни део основних друштвених односа,није једноставно решити питање места,садржине и облика главе која је посвећена слободама и правима човека.Гарантовање људских слобода и права чини,поред начела ограничене власти,уставне владавине и темељну поставку демократије.У уставима,који су доношени под утицајем либералне демократске идеологије буржоазије,грађанин и човек су се више или мање супростављали држави,као званичном изразу друштва,и представљали вредност „од себе“ и „за себе“.Политичка мисао либералне буржоазије и теоријска становишта о људским правима развијена у њеном окриљу,извршила је велики утицај и на правно обликовање и институционализацију основних слобода и права грађана,оних која се данас,с правом називају традиционалним слободама и правима грађана.У томе посебно место припада природноправној теорији.Слободе и права човека су произилазили из његовог „природног права“,тј. из уређених својстава људског бића,из антропологије,а не из политичке социологије.Међу мислиоцима који прихватају идеје и теорију природног права постоје разлике,али их повезују неке заједничке основне идеје.Једна од њих је и поставка о природним правима која сваки појединац стиче самим рођењем. Ова права су њихова природна права. Она не зависе од државе. Држава и власт су само њихов јемац и заштитник. Та права обухватају интелектуална права (права духа), права човека да делује за своју срећу, а да при том деловању не угрожава другог и не повреди иста таква индивидуална права другог појединца. „Слобода се састоји у могућности да се чини све оно што не шкоди другоме:тако вршење природних права сваког човека нема граница осим оних које обезбеђују другим члановима друштва уживање истих права“ . Најзад, ова права човек остварује као своја индивидуална права, дакле, као појединац. Природна права зајемчена уставом као позитивна права су, надаље, и грађанска права која припадају човеку као члану друштва, као припаднику друштвене заједнице. То су права чије коришћенје не зависи само од појединца и она не припадају само појединцу (индивидуална – пасивна права), већ их он остварује заједно са другим људима конституишући власт (државу и њену организацију), чији задатај је да пружи гаранцију и заштити како индивидуална тако и она права која појединац остварује повезан са другим члановима заједнице. Држава и власт су, дакле, гарант и заштитник људских слобода и права. „Циљ сваког политичког удруживанја је очување природних и незастаривих права човека“, и даље „За гарантовање права човека и грађанина потребна је јавна сила; ова сила је, дакле, установљена у корист свих, а не у посебну корист оних којима је она поверена“. Сличне идеје садржи и Декларација независности (1776). Рационалистичко природноправно учење почива, дакле, на три битна начела која су, уједно, и основна начела на којима је утемељена либерална концепција људских права.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]